Vitamin D

Vitamin D ili kalciferol je vitamin koji se stvara u telu,odnosno koži,tokom izlaganja Sunčevoj svetlosti, pa ga iz tog razloga nazivaju vitaminom Sunca. U koži se stvara iz provitamina u prisustvu UV zraka. Vitamin D čine 2 oblika: ergokalciferol(D2) i holekalciferol (D3).

Vitamin D je prohormon,pretvara se u organizmu u molekul koji ima hormonsku aktivnost. Pojačava usvajanje kalcijuma u  crevima  i omogućava normalnu mineralizaciju i rast kostiju.Bez dovoljno vitamina D, kosti postaju tanke,lomljive ili deformisane.Dovoljna količina sprečava rahitis kod dece,osteomalaciju i osteoporozu odraslih.On pomaže u regulisanju nivoa insulina ,u lečenju dijabetesa,multipleskleroze,psorijaze i Alchajmerove bolesti.Poboljšava funkciju pluća i zdravlje kardiovaskularnog sistema.Takođe, ima uticaj na smanjenje ekspresije gena koji učestvuju u razvoju karcinoma.Dokazano je njegovo antiaoksodativno dejstvo, a deluje i kao stabilizator raspoloženja.

Samo mali broj namirnica prirodno predstavlja izvor vitamina D: masna riba,riblje ulje, jaja kokošaka hranjenih vitaminom D, mleko obogaćeno vitaminom D.

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, pa je bitno dodati ga u blizini obroka, najbolje u večernjim satima.

Osobe koje su pod rizikom nedostatka vitamina D su ini sa hroničnom bolesti jetre, Kronovom bolešću, cističnom fibrozom i celijakijom.Pod rizikom su, takođe,oni koji se dovoljno ne sunčaju,koji žive u oblastima s malo sunčanih sati,ali i alkoholičari.

Starije osobe su isto pod rizikom, jer se manje sunčaju,unose male količine hrane s vitaminom D  i koriste lekove koji utiču na metabolizam vitamina D. Oni stvaraju manje vitamina D u koži, a manje i apsorbuju u organima za varenje.

Laboratorijskom analizom se određuje nedostatk vitamina D. Određenim grupacijama se preporučuje i bez analiza:

• odojčadi( jer ne dobijaju dovoljno iz majčinog mleka, a i ne predlaže se direktno izlaganje novorođenčeta Sunčevoj svetlpsti),
• starije osobe(koža manje efikasno sintetišev vitamin D,provode više vremena u zatvoranom prostoru),
• ljudi tamne kože,
• pacijenti sa zapaljenskim bolestima creva,
• gojazni pacijenti,
• ljudi koji provode više vremena u zatvorenom prostoru.

Znaci nedostatka vitamina D su. bolovi u kostima,leđima, mišićni trzaj,ošamućenost( pa je veća mogućnost padova i preloma), manjak energije,promena raspoloženja,gubitak kose,upala desni.

Zdravstveni stručnjaci preporučuju kao gornju granicu dodatak vitamina D 4000 IJ dnevno za odrasle,mada ta granica ide i do 10000 IJ. Optimalna dnevna doza je 800IJ. Trudnice i dojilje treba da koriste suplemente od 400IJ, osim ako lekar drugačije ne preporuči.

Danas se vitamin D nalazi u svim protokolima za borbu protiv pandemije korona virusa( COVID-19).

Suplemente sa vitaminom D treba oprezno da koriste oni koji koriste digoksin.

Preterana upotreba Vitamina D može dovesti do prekomerne kalcofikacije kostiju i stvrdnjavanja krvnih sudova,bubrega,pluća i srca. Najčešći simptomi prevelikog unosa vitamina D su glavobolja,mučnina,gubitak apetita,suva usta,metalni ukus u ustima,dijareja.

Vitamin D je u apotekama dostupan u tabletama,kapsulama i kapima. Pre uzimanja suplemenata vitamina D, obavezno se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.